Šta je strukturisan intervju?

Strukturisan intervju je najbolje izmerena metoda selekcije koju imamo, i to nije stvar ukusa nego merenja.

Koliko tačno vredi

U meta-analizi Sacketta i saradnika, objavljenoj u pregledu iz 2023, strukturisan intervju ima validnost 0,42, što je najveća prosečna validnost među merenim metodama selekcije. Za poređenje, testovi savesnosti u istom pregledu imaju 0,19.

Validnost je mera koliko dobro metoda predviđa kasniji radni uspeh. Nula znači da ne predviđa ništa.

Šta ga čini strukturisanim

Tri stvari, i sve tri moraju da postoje:

1. Ista pitanja za sve kandidate na istoj poziciji, istim redosledom
2. Merila određena unapred, pre nego što se čuje prvi odgovor
3. Ocena po tim merilima, a ne po ukupnom utisku

Ako bilo koje od to troje nedostaje, razgovor je samo uredniji slobodan razgovor.

Zašto je i pošteniji, ne samo tačniji

Kada svi dobiju ista pitanja, razlika u oceni dolazi iz odgovora, a ne iz toga ko je koga podsetio na sebe. To smanjuje prostor za pristrasnost, a usput olakšava i da se izbegnu pitanja koja se po zakonu ne smeju postaviti, jer se pitanja pišu jednom i unapred, umesto da se improvizuju u pedesetom razgovoru.

Česta greška

Struktura se meša sa krutošću. Potpitanje je dozvoljeno i poželjno: ako odgovor nije potpun, traži se primer. Ono što se ne menja su glavna pitanja i merila, ne i tok razgovora.

Ko ga vodi nije bitno

Merenje se odnosi na strukturu, ne na izvođača. Strukturisan intervju je jednako strukturisan kada ga vodi regruter i kada ga vodi AI intervjuer, pod uslovom da su pitanja i merila zaista isti za sve. Praktična prednost automatizacije je što se struktura tu ne može slučajno prekršiti.

Koja pitanja postaviti, po kriterijumima, piše u vodiču o tome šta pitati kandidata na razgovoru.