Šta je rangiranje kandidata?

Kako nastaje rang

Tri koraka, i svi idu pre nego što se čuje prvi odgovor:

1. Kriterijumi. Tri do pet stvari koje zaista razlikuju kandidate na toj poziciji, na primer komunikacija, snalažljivost i motivacija.
2. Težine. Koliko svaki nosi. Ako je posao telefonski, komunikacija ne može da nosi isto koliko i poznavanje programa.
3. Ocena po svakom kriterijumu, pa zbir.

Redosled koraka je ono što odlučuje. Kriterijumi određeni posle razgovora nisu kriterijumi nego objašnjenje odluke koja je već doneta.

Rang bez obrazloženja ne vredi

Broj sam po sebi ne kaže šta da se uradi. Zato uz svaku ocenu ide citat iz razgovora na osnovu kog je nastala.

To ima dva razloga. Prvi je praktičan: iz citata se vidi da li se poslodavac slaže sa ocenom. Drugi je pravni: ako kandidat pita zašto nije prošao, obrazloženje sa citatom je odgovor koji se može odbraniti, a „imao je manju ocenu” nije.

Šta rangiranje ne sme da bude

Ne sme da bude odluka. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti daje pravo da se osoba ne podvrgne odluci koja se donosi isključivo automatizovano. Rang je predlog kome prvo posvetiti vreme.

Ne sme da krije kriterijume. Ako se ne zna po čemu se boduje, ne zna se ni šta se zapravo meri.

Ne sme da bude jedini kriterijum na kraju. Kandidat sa 78 bodova i kandidat sa 81 nisu merljivo različiti. Rang razdvaja vrh od dna spiska, ne susedne stavke.

Zašto uopšte

Zato što se bez njega čita svaka prijava. Kod masovnog zapošljavanja to je jedini korak koji raste sa brojem prijava, pa je i jedini koji vredi promeniti.

Kako se kandidati porede pošteno, uz pravila koja to čuvaju, piše u vodiču o prvom krugu selekcije.