ChatGPT je ukinuo CV kao filter

Zamislite konkurs za kasire na koji stigne dvesta prijava. Otvorite prvih deset biografija i sve zvuče isto: proaktivna osoba usmerena na rezultate, odlične komunikacione veštine, timski igrač. Nije dvesta ljudi odjednom postalo isto. Isti alat im je napisao prijavu.

Zašto sve biografije odjednom izgledaju isto

Biografija je uvek bila ono što kandidat tvrdi o sebi. Razlika između dobre i loše biografije nikada nije bila u tome šta čovek ume, nego u tome koliko ume da to napiše. Regruteri su to znali, pa su biografiju čitali i kao posredan znak: ko se potrudio, ko ume da se izrazi, ko je uredan.

Taj posredni znak je nestao. Alat koji piše uredno, ubedljivo i bez greške dostupan je svakome, besplatno, za dva minuta. Kad ga svi koriste, biografije se izjednače na istom visokom nivou, i prvi krug selekcije ostaje bez svog najstarijeg filtera.

Ovde je red da kažemo i ono što nemamo. Koliko prijava u Srbiji piše AI, ne znamo; nijedno merenje za naše tržište nismo našli, a ni pretraga na srpskom o tome još ne govori ništa. Sve brojke u nastavku su iz američkih istraživanja, i tako ih treba čitati: kao pravac, ne kao opis našeg tržišta.

Koliko je problem stvaran?

Istraživanje kompanije GoodTime na više od 500 rukovodilaca zapošljavanja u SAD stavlja lažne i AI-potpomognute prijave na prvo mesto među očekivanim preprekama za 2026, ispred nedostatka kvalifikovanih kandidata. Lažna prijava je, po tom merenju, postala veći problem od prazne stolice. Ista firma meri da 60 odsto organizacija zapošljava sporije nego ranije, a samo jedna od devet brže. I da 99,8 odsto timova za zapošljavanje koristi, testira ili planira AI agente, pa AI u selekciji više nije pitanje „da li” nego „kako”.

Gartner među devet trendova za direktore ljudskih resursa u 2026. navodi ono što zove trkom u naoružanju oko lažnih prijava, i procenjuje da će do 2028. svaki četvrti profil kandidata na svetu biti netačan.

Nijedna od ovih brojki nije izmerena u Srbiji. Ali mehanizam koji ih proizvodi, besplatan alat koji piše za svakoga, ovde radi isto kao i tamo.

Šta CV više ne može da vam kaže

CV je tvrdnja. Kad je pisan rukom, uz tvrdnju je išao i trud, pa je trud bio znak. Sad je trud nula za sve, i ostala je samo tvrdnja. A tvrdnja bez dokaza ne razdvaja kandidate, samo ih ređa po tome ko je bolje formulisao.

Prirodan refleks je da se pokuša prepoznati AI tekst. Ne preporučujemo ga. Alati za to greše u oba smera, a kandidat koji je uz pomoć alata uredno opisao stvarno iskustvo nije uradio ništa pogrešno. Kažnjavanje upotrebe alata ne bira bolje ljude, bira one koji ga nisu koristili, a to nije ista stvar.

Ono što CV i dalje ume da kaže su tvrdi uslovi: vozačka dozvola, grad, smena koju kandidat može da radi, godine iskustva ako su vam zaista bitne. Za to i jeste dobar. Za sve ostalo, skrining kandidata mora da se preseli sa papira na razgovor.

Kako birati kada filter ne radi?

Ako biografija više ne razdvaja, razdvajanje mora da radi prvi razgovor. Da bi razgovor bio filter, a ne utisak, tri stvari moraju da važe: ista pitanja za sve, kriterijumi određeni pre nego što je razgovor počeo, i ocena koja stoji na onome što je kandidat rekao, a ne na tome kako je delovao. To je definicija strukturisanog intervjua, i nije novost; nova je samo potreba da se primeni na svih dvesta, a ne na deset koje je CV propustio.

Tu je prepreka. Dvesta razgovora po dvadeset minuta je šezdeset radnih sati. Nijedan regruter ih nema, pa se prvi krug ponovo svede na biografiju, ne zato što ona radi, nego zato što je jedino što se stiže. Kako prvi krug izgleda kada se radi ceo, sa svim koracima, razložili smo u vodiču o prvom krugu selekcije kandidata.

Verilio, softver za AI glasovne intervjue na srpskom, postoji tačno za taj korak. Razgovara sa svakim prijavljenim kandidatom, glasom, po pitanjima izvedenim iz konkursa, u terminu koji kandidatu odgovara. Vama vraća rangiranu listu, a uz svaku ocenu citat iz razgovora na osnovu kog je data, pa možete da proverite i da se ne složite. Kada je klasičan telefonski razgovor i dalje bolji izbor, pisali smo u poređenju sa telefonskim skriningom.

Može li i razgovor da se lažira?

Može, delimično, i bilo bi nepošteno to prećutati. Kandidat može da ima drugi ekran na kom mu AI šapuće odgovore. Lažan glas u realnom vremenu tehnički postoji. Verilio ne tvrdi da takve slučajeve prepoznaje.

Ono što razgovor čini težim za lažiranje od biografije nisu detektori nego tri osobine samog razgovora. Prvo, potpitanje zavisi od prethodnog odgovora, pa pripremljen tekst ne pomaže kad pitanje ode u drugom smeru. Drugo, doslednost se vidi: čovek koji je u trećem minutu rekao jedno, a u osmom drugo, ostavlja trag koji u biografiji ne postoji. Treće, sve se može preslušati. Ocena sa citatom je ocena koju regruter može da proveri svojim ušima.

Vredi znati i drugu stranu istog nepoverenja. Gartner u istom pregledu navodi da samo 26 odsto kandidata veruje da će ih AI pravedno oceniti. Nepoverenje, dakle, ide u oba smera. Odgovor na njega nije da se AI sakrije, nego obrnuto: kandidatu se na početku kaže da razgovara sa AI-jem, snimak i transkript postoje, a odluku donosi čovek koji ih je pogledao.

Šta to znači za vaš sledeći konkurs

Tri promene, nijedna ne traži alat.

Prvo, biografiju koristite samo za tvrde uslove, a ne za rangiranje. Ko ima dozvolu, ko je u pravom gradu, ko može tu smenu. Ostalo iz nje ne čitajte.

Drugo, kriterijume napišite pre oglasa, ne posle prijava. Četiri do šest stvari koje čovek na tom mestu stvarno mora da ume, i za svaku šta znači slab, srednji i odličan odgovor.

Treće, razgovarajte sa svima koji prođu tvrde uslove, istim pitanjima. Ako je to dvesta ljudi, to je i dalje dvesta ljudi; samo odlučite da li će razgovore voditi vaš tim ili nešto što radi umesto njega u prvom krugu.

Kraću verziju iste poente, u šezdeset sekundi, snimili smo u videu Problem savršenih biografija.

Najlakše je da prvo sami prođete kroz takav razgovor, kao kandidat. Bez registracije, traje pet minuta: isprobajte AI intervju.