Zašto vam se najbolji kandidati ne javljaju na telefon?
Kratak odgovor
Kandidat koji se ne javi na telefon možda nije nezainteresovan, nego je na poslu. Verilio zato prvi krug selekcije kandidata vodi razgovorom koji kandidat obavi kada njemu odgovara. Telefonski razgovor traži da se dvoje ljudi poklope u vremenu, a to je najteže onima koji taj posao već rade.
Ključno iz teksta
- Po Zakonu o radu, puno radno vreme je 40 časova nedeljno, radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan po pravilu osam časova. Radni sati regrutera i radni sati zaposlenog kandidata su, dakle, isti sati.
- Po Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. stopa nezaposlenosti u Srbiji je bila 8,9 odsto. Među aktivnim stanovništvom je, dakle, mnogo više onih koji rade nego onih koji ne rade.
- Iskustvo u nekom poslu se po pravilu stiče radeći ga, pa je znatan deo kandidata sa iskustvom u tom trenutku negde zaposlen.
- Telefonski razgovor traži da se regruter i kandidat poklope u vremenu, bilo slučajno, bilo dogovorom. Kod smenskog rada to poklapanje pada van radnog vremena jednog od njih dvoje.
- Kada prvi krug traži zajednički termin, uži izbor se prosejava po tome ko je tog dana mogao da se javi. Sloboda da čovek raspolaže svojim radnim satom nije veština za koju se posao plaća.
- Konačnu odluku o kandidatima uvek donosi čovek. Menja se samo to da li prvi razgovor traži usaglašavanje termina.
Zamislite konkurs za prodavce na koji stigne stotinu prijava. Regruter zove prvog kandidata u dva popodne. Kandidat se ne javlja. Poziv se ponavlja sutradan, opet u radno vreme, opet bez odgovora. Posle trećeg puta se pojavi zaključak koji deluje razumno: taj čovek očigledno nije zainteresovan.
Taj zaključak ume da bude pogrešan, i to se vidi iz dva javna podatka.
Vaših osam sati i njegovih osam sati su isti sati
Zakon o radu u članu 51 propisuje da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Član 55 dodaje da radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, a radni dan osam časova.
Ta odredba važi i za regrutera i za kandidata. Vi radite svojih osam časova, a zaposlen kandidat te iste sate provodi na svom radnom mestu. Ta dva rasporeda se ne poklapaju slučajno; poklapaju se zato što ih uređuje isti propis.
To je najoštrije kod masovnog zapošljavanja. Prodavac je za kasom, vozač je u vozilu, agent u kontakt centru je na liniji sa korisnikom, a konobar je u sali. Nijedan od njih ne može usred smene da prekine posao i vodi razgovor o drugom poslu.
Koga taj razgovor najviše pogađa
Po Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. stopa nezaposlenosti u Srbiji je bila 8,9 odsto. To znači da je među aktivnim stanovništvom mnogo više onih koji rade nego onih koji ne rade.
Vredi reći i šta iz toga ne sledi. Ne sledi da većina prijava na vaš oglas dolazi od zaposlenih ljudi. Čovek bez posla se prijavljuje na mnogo više oglasa, pa lako može činiti većinu prijava i pri ovakvoj stopi.
Sledi nešto uže, ali za vas važnije. Iskustvo u nekom poslu se po pravilu stiče tako što se taj posao radi. Ako tražite prodavca sa iskustvom, znatan deo ljudi koji ga imaju u tom trenutku radi taj posao kod nekog drugog.
Zato razgovor koji traži tačan sat nije jednako težak za sve. Za čoveka koji je trenutno bez posla nije prepreka. Za onoga ko radi, jeste.
Uslov nije poziv, nego poklapanje u vremenu
Ovde se lako promaši uzrok. Problem nije to što regruter zove bez najave, nego to što svaki telefonski razgovor traži da dvoje ljudi budu slobodni u istom trenutku.
Dogovor termina taj uslov ne uklanja. On ga samo premešta sa slučajnosti na planiranje. Termin i dalje mora da padne u sate kada kandidat sme da priča, a kod smenskog rada to je rano ujutru, uveče ili vikendom. A dogovoren termin pada u vodu čim se smena pomeri, pa se sve vraća na početak.
To znači da se poklapanje kupuje tako što neko izlazi iz svog radnog vremena. Ako to nije kandidat, onda je regruter.
Ako se termin bira preko linka za samozakazivanje, dopisivanja nema, i to jeste lakše. Ali izbor termina i dalje postoji, a plaća ga i dalje neko svojim slobodnim vremenom.
Zato je broj kandidata presudan. Kada ih je desetak, usaglašavanje je izvodljivo i ume da bude najbolji izbor. Kada ih je sto, ono postaje posao za sebe.
Šta razgovor u smeni traži od kandidata
Da bi razgovarao usred smene, zaposlen kandidat mora nešto da uradi. Razgovor o novom poslu se vodi u četiri oka, pa mora da izađe iz smene i nađe prostoriju u kojoj je sam, ili da izađe napolje, ili da nekome kaže gde ide. Ako je u kancelariji sa kolegama, mora da priča tiše nego inače.
Ništa od toga ne meri kako taj čovek radi posao. Meri koliko sme da rizikuje kod sadašnjeg poslodavca, a to je druga osobina, i u prvom krugu selekcije vam ne treba.
Postoji i posledica koja se lako previdi. Razgovor vođen na taj način odvija se u lošijim uslovima nego što bi mogao, sa manje vremena i uz oprez ko sluša. Odgovor koji ste čuli ne mora da bude najbolje što taj kandidat ume.
Nedostupnost i nezainteresovanost izgledaju isto
U spisku propuštenih poziva ne piše zašto se neko nije javio. Piše samo da se nije javio.
Zato dva različita kandidata dobijaju istu oznaku. Jedan se predomislio. Drugi je bio na poslu. U vašem procesu oba završe na istom mestu, a razlozi su suprotni.
Ta zamena se teško primeti, jer se sastoji od ljudi koji nikada nisu ušli u proces. Ne postoji ekran na kom piše koga ste izgubili zato što je radio kada ste vi zvali.
Kada se to sabere kroz ceo konkurs, dobija se posledica koju nijedan izveštaj ne pokazuje. Uži izbor nije prosejan po tome ko ume da radi posao, nego po tome ko je tog dana mogao da se javi. Sloboda da čovek raspolaže svojim radnim satom nije veština koju plaćate, a ipak radi kao prvi filter kroz koji svi prolaze.
Ima tu i poruka koju niste hteli da pošaljete. Konkurs koji ceo teret usklađivanja stavlja na kandidata kaže čije se vreme podrazumeva, a čije se traži. To je prvo što čovek sazna o vama, i sazna ga pre nego što ga iko išta pita.
Šta se menja kada razgovor ne traži zajednički termin
Ako kandidat dobije link i razgovor obavi kada njemu odgovara, poklapanje u vremenu prestaje da bude uslov za ulazak u proces. Razgovor se obavi u devet uveče, u pauzi ili u subotu, sa mesta na kom čovek može da govori normalno.
Menja se i ono što merite. Umesto ko je uspeo da bude slobodan u dogovoreno vreme, dobijate odgovore svih koji su se prijavili, na ista pitanja, pa ih poredite međusobno.
Verilio tako vodi prvi krug na srpskom, pitanjima izvedenim iz konkursa. Vi posle toga birate koga zovete na razgovor uživo, i to je jedini termin koji morate da uskladite sa nečijom smenom.
Ceo prvi krug, sa svim koracima a ne samo sa razgovorom, razložili smo u vodiču o prvom krugu selekcije kandidata.
Kada je telefon i dalje bolji izbor, pisali smo u poređenju sa telefonskim skriningom. Gde se u prvom krugu gube dani, pisali smo u tekstu o skraćivanju vremena zapošljavanja.
Šta da uradite ove nedelje
Uzmite poslednji konkurs i uporedite dva broja: koliki deo kandidata se nije javio na pozive upućene između devet i pet, a koliki na one posle šest uveče ili subotom.
Ako se ta dva broja jasno razlikuju, imate odgovor koji ne zavisi ni od jednog teksta, uključujući i ovaj. Ne merite koliko su ljudi zainteresovani, nego kada rade.
Ako želite da taj prvi krug ne zavisi od termina, napravite konkurs i podelite link sa kandidatima.
Česta pitanja
Zašto prosto ne dogovorim termin unapred?
Dogovoren termin je bolji od pokušaja da se pogodi trenutak i vredi raditi. Ali ne uklanja uslov, nego ga premešta: termin i dalje mora da padne u sate kada kandidat sme da priča. Kod smenskog rada to znači rano ujutru, uveče ili vikendom, dakle van vaših sati. Kod deset kandidata je to izvodljivo. Kod sto kandidata samo usaglašavanje postaje posao za sebe.
Znači li ovo da telefon treba izbaciti iz selekcije?
Ne. Za uske stručne profile, gde se kandidat traži mesecima i gde ih ima malo, poziv čoveka je i dalje bolji izbor, i o tome pišemo u poređenju sa telefonskim skriningom. Razlika je u broju. Kada kandidata ima malo, isplati se uskladiti termin sa svakim ponaosob i to usklađivanje je deo ponude. Kada ih ima sto, ono postaje trošak.
Zar kandidat sa iskustvom ne ume da se izbori za termin?
Ume, ali ga to košta više nego kandidata koji je trenutno bez posla. Onaj ko radi mora da nađe prostoriju, izađe iz smene ili nekome objasni gde ide. Spremnost da se to uradi meri odnos prema sadašnjem poslodavcu, a ne to kako čovek radi posao koji vi nudite.
